U svakodnevnoj praksi često se odlučuje na osnovu osećaja, što ne mora da bude uvek loše, a brojevi se prepuštaju računovođama i tretiraju se kao nužno zlo poslovanja. Ipak, pravi odnos pretpostavlja integrisanje finansijske analize u razmišljanje i proces donošenja odluka. Nije dobro setiti se finansijskih izveštaja tek kada zagusti i kada se pojavi neki problem. Odgovoran odnos pretpostavlja objektivno sagledavanje sadašnje i buduće finansijske situacije u preduzeću, a finansijski izveštaji predstavljaju mesto kome se često moramo vraćati. Oni su nepristrasni sudija učinjenih i propuštenih odluka.

Da li će i kojim sredstvima kompanija nabaviti i finansirati zalihe i opremu, da li je bolje oslanjati se na sopstvena ili uzajmljena sredstva, da li treba udovoljiti službi prodaje pa robu prodavati na (dug) poček, kakvi su odnosi između trenutne sigurnosti (likvidnosti) i željene profitabilnosti - samo su neka od pitanja na koje odgovore možemo da damo tek nakon čitanja i projektovanja finansijskih izveštaja. Srećom, finansijska teorija i praksa izrodili su standarde koje, kao poželjne putokaze, možemo pozivati u pomoć prilikom razmišljanja o različitim izazovima s kojima se susrećemo.

Upoznavanje s finansijskim izveštajima je, prema tome, važno za sve one koji žele da na sveoubuhvatan način sagledaju veze između različitih aspekata poslovanja i finansijskih rezultata koji se ostvaruju. Bolje je da se ljudi bave finansijama, nego da se finansije bave njima.