Zašto kurs "Kako razumeti budžet?"

O budžetu se često razgovara. Najčešće krajem godine kada se budžet usvaja, ali i tokom godine kada se stanje u budžetu koristi kao dokaz da je ekonomsko stanje dobro ili loše. Eventualni suficit u budžetu uvod je u obećanja o povećanju penzija i plata, dok se deficit tumači kao znak pogoršanja privrednih tokova. Država se zadužuje kako bi pokrila budžetski deficit, ove odluke u javnosti nailaze na iznenađenje i osudu, kao da nije bilo jasno da će se to dešavati još prilikom usvajanja budžeta. 

Analiza budžeta treba da bude u velikoj meri odvojena od dnevnih ekonomskih i političkih dešavanja. To je zbog toga što je fiskalna politika sistemska politika i treba da se zasniva na postojanim prinicipima i na merama koje proizlaze iz (dugoročnog) strateškog okvira države. S druge strane, činjenice da se okolnosti menjaju i da donosioci ekonomskih politika u kontinuitetu nagoveštavaju poteze koje dovode do neplaniranog budžetskog troška, dovode nas u situaciju da neprekidno ocenjujemo da li se odstupa od budžetskog plana i kakve će biti posledice novih vladinih ideja. 

Nikada ne treba zaboraviti da se budžetom samo raspodeljuje novac koji su stvorili poreski obveznici. Stvaranje vrednosti je prisutno u fazama proizvodnje i prometa, a država je ta koja ima mandat da na jednoj strani uzme a na drugoj da, kako bi omogućila bolje privredne uslove i viši životni standard svojih građana. Odgovornost je u tom procesu ključni princip - državna administracija raspolaže tuđim novcem i mora s dužnom pažnjom da se odnosi prema svakom budžetskom dinaru. 

Zbog svega navedenog, upoznavanje s budžetom i fiskalnom politikom predstavlja “osnovnu kulturu” praćenja i analize svakog privrednog sistema, pa tako i našeg. Tek tada je ceo posao završen.

Predavači: Vladimir Vučković